Kandinski [antikvár]

Svako znacajno delo iz nekog umetnickog perioda istovremeno je i epizoda i svedo canstvo. Neka dela izgledaju tako izvan svoje epohe, da su joj skoro strana. Ona vla-daju njome sa visine i izdaleka. Sadasnjost, koju ne poznaju, buducnost, koju nagove-stavaju i kojoj vec pripadaju, u izvesnom smislu su joj ravnodusne. Ipak, ona ih pove-zuje, angazovana citava za ono sto jos ne postoji, sto pocinje i sto se zavrsava njima.Delo Kandinskog se pojavilo u vreme kada je bilo neizbezno, iako nepredvidljivo u svom razvoju i po svojim posledicama, veo-ma znacajnim. Vrlo blisko u pocetku savre-menim strujanjima, ono je dostiglo pri kra-ju prastare oblike, tako daleke, tako zabo-ravljene, da su postali neobicni. U meduvre-menu, ono je postalo apsolutna tvorevina.Sudbina slikareva, ukoliko se on udalja-vao od svojih pocetaka, priblizavala ga je samo j sustini umetnosti, od koje se, izgledalo je, u pocetku udaljio. Dvostruka i suprotna putanja koju je pokretala stalna nepromen-Ijiva inspiracija. Moskva, njegov rodni grad, ostala je slika-majka, uvek zivi izvor njego-vih obojenih snova, skrivena tema koja je obasj avala do poslednjeg dana njegovo stva-